• logo
  • osnovna stranica
  • Одељење за судску документацију и образовање

    Иди на садржај
    BosanskiHrvatskiSrpskiСрпскиEnglish

    Шћепановић в. Босниа анд Херзеговина, (бр. 21196/21), 15.11.2022.

    Европски суд за људска права у Стразбуру је 15.11.2022. године објавио пресуду у предмету Шћепановић против Босне и Херцеговине којом је утврдио кршење права апликанта на породичан живот из члана 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у поступку потврђивања одлуке којом су Служба за послове са странцима и Министарство безбједности БиХ отказали апликанту дозволу боравка и наредили његово протјеривање са територија Босне и Херцеговине на основу процјене Обавјештајно-сигурносне агенције да апликант представља пријетњу националној безбједности.

    Разматрајући околности предметног случаја које се односе на начин поступања и одлучивања надлежних органа управе, Министарства безбједности БиХ и Суда БиХ, Европски суд није довео у питање да је Суд БиХ потпуно независан суд који разматра све доказе на којима се заснива наредба о протјеривању, те формира свој независан став о томе да ли је одлука Министарства исправна. У том смислу, нарочито је цијенио чињеницу да је Суд БиХ надлежан да преиспита и, ако је потребно, одбаци тврдњу Министарства безбједности да дотична особа представља пријетњу националној безбједности.

    Међутим, Европски суд је утврдио да у предметном поступку пред Судом БиХ ни апликант, ни његови адвокати нису били у могућности да утврде ни најмање чињеничне разлоге за његово протјеривање. Посебно је истакнуто да у Босни и Херцеговини не постоје специјализовани адвокати који имају релевантно овлаштење за приступ повјерљивим документима у списима предмета који нису доступни дотичним лицима како би се осигурала контрадикторност поступка и све процесне гаранције које штити Конвенција. Европски суд је стога закључио да, иако су апликанту у спору пред Судом БиХ дате одређене процесне гаранције против произвољности, те гаранције нису биле адекватне и довољне да задовоље процесне захтјеве члана 8. Конвенције.

    Пресуда Европског суда је коначна с даном доношења 15.11.2022. године и од тог дана се рачунају сви рокови за њено извршење. Према члану 46. став 1 Конвенције, Босна и Херцеговина је обавезна да се повинује свим обавезама које произилазе из коначне пресуде Европског суда, те да под надзором Коминитета министара Вијећа Европе, примијени одговарајуће генералне и индивидуалне мјере како би осигурала пуну имплементацију обавеза и стандарда који произилазе из коначне пресуде Европског суда.

    Које су то генералне и индивидуалне мјере, као и све детаље предмета можете видјети у приложеном преводу пресуде.

    Приказана вијест је на:
    Обавијест о преузимању садржаја
    Napomena: U slučaju preuzimanja vijesti istu preuzeti u integralnom obliku uz navođenje izvora informacije.
    609 ПРЕГЛЕДА
    Копирано
    Повратак на врх

    Шћепановић против Босне и Херцеговине

    27.01.2023.

    Шћепановић в. Босниа анд Херзеговина, (бр. 21196/21), 15.11.2022.

    Европски суд за људска права у Стразбуру је 15.11.2022. године објавио пресуду у предмету Шћепановић против Босне и Херцеговине којом је утврдио кршење права апликанта на породичан живот из члана 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у поступку потврђивања одлуке којом су Служба за послове са странцима и Министарство безбједности БиХ отказали апликанту дозволу боравка и наредили његово протјеривање са територија Босне и Херцеговине на основу процјене Обавјештајно-сигурносне агенције да апликант представља пријетњу националној безбједности.

    Разматрајући околности предметног случаја које се односе на начин поступања и одлучивања надлежних органа управе, Министарства безбједности БиХ и Суда БиХ, Европски суд није довео у питање да је Суд БиХ потпуно независан суд који разматра све доказе на којима се заснива наредба о протјеривању, те формира свој независан став о томе да ли је одлука Министарства исправна. У том смислу, нарочито је цијенио чињеницу да је Суд БиХ надлежан да преиспита и, ако је потребно, одбаци тврдњу Министарства безбједности да дотична особа представља пријетњу националној безбједности.

    Међутим, Европски суд је утврдио да у предметном поступку пред Судом БиХ ни апликант, ни његови адвокати нису били у могућности да утврде ни најмање чињеничне разлоге за његово протјеривање. Посебно је истакнуто да у Босни и Херцеговини не постоје специјализовани адвокати који имају релевантно овлаштење за приступ повјерљивим документима у списима предмета који нису доступни дотичним лицима како би се осигурала контрадикторност поступка и све процесне гаранције које штити Конвенција. Европски суд је стога закључио да, иако су апликанту у спору пред Судом БиХ дате одређене процесне гаранције против произвољности, те гаранције нису биле адекватне и довољне да задовоље процесне захтјеве члана 8. Конвенције.

    Пресуда Европског суда је коначна с даном доношења 15.11.2022. године и од тог дана се рачунају сви рокови за њено извршење. Према члану 46. став 1 Конвенције, Босна и Херцеговина је обавезна да се повинује свим обавезама које произилазе из коначне пресуде Европског суда, те да под надзором Коминитета министара Вијећа Европе, примијени одговарајуће генералне и индивидуалне мјере како би осигурала пуну имплементацију обавеза и стандарда који произилазе из коначне пресуде Европског суда.

    Које су то генералне и индивидуалне мјере, као и све детаље предмета можете видјети у приложеном преводу пресуде.